Блажо Јоков Орландић

Биографија

Рођен је 1914. године у Горњем Сеоцу код Бара, у сиромашној сељачкој породици. Основну школу је завршио у родном селу, а у септембру 1926. уписао се у гимназију. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1932. године.
После завршене гимназије, уписао се на Филозофски факултет у Скопљу. Тамо се укључио у рад градске партијске организације и постао члан Обласног комитета КПЈ за Македонију. Године 1935, одређен је за инструктора Централног комитета КПЈ. Радио је на формирању нових партијских организација у Скопљу и Куманову, а октобра 1935. формирао је прву партијску организацију на Филозофском факултету у Скопљу.
На Шестој покрајинској конференцији КПЈ за Црну Гору у Кучима, био је изабран за члана Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и именован за секретара Месног комитета КПЈ за Бар. Радио је на организовању „Сељачке самопомоћи“ на терену Црмнице.
Почетком 1939, одлуком КПЈ наставио је партијски рад у Скопљу и постао секретар новоформираног Покрајинског комитета КПЈ за Македонију. Поред осталог, Комитет је извео велике демонстрације у Скопљу децембра 1939. године. После ових демонстрација, Орландић је био ухапшен и мучен. У затвору је остао неколико месеци. Након пуштања се вратио у Скопље и наставио политички рад на факултету. У Скопљу је покренуо лист „Наша реч“.
Године 1941, супротставио се пробугарској политици тадашњег секретара ПК КПЈ за Македонију, Методија Шаторова, који га је затим одстранио из Покрајинског комитета. У мају 1941, Блажо се вратио у Црну Гору и учествовао у припремању оружаног устанка. Тада је био инструктор Месног комитета КПЈ за Бар и члан војног комитета. У јесен 1941, био је један од првих организатора народне власти у Црмници.
Са групом партизана је, почетком 1942, отишао у Васојевиће како би сузбили четничку активност у том рејону. Касније је са Четвртом пролетерском бригадом прешао у Босну и неко време радио као инструктор Централног комитета КПЈ. После тога је био заменик политичког комесара Трећег крајишког одреда и заменик комесара Девете крајишке бригаде.
Марта 1943. године, у једној бици је био рањен, па је са групом рањеника и болесника био упућен према Централној партизанској болници у Дрвар. На путу између Млиништа и Гламоча, на Шатор планини пресрели су их немачки војници и четници. Пошто су савладали оружану пратњу, поубијали су све рањенике и болеснике, укључујући и Блажа Орландића.
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 15. јула 1949. године, проглашен је за народног хероја.
У знак сјећања на овог народног хероја, једна основна школа у центру Бара носи назив “Блажо Јоков Орландић“.