Данас је у ОШ „Блажо Јоков Орландић“, за ученике од петог до деветог разреда, радна субота била посвећена вршњачком насиљу. Одржана је трибина под називом „Како препознати и зауставити насиље?“, а часови одјељенске заједнице били су посвећени правилима понашања у школи.

„Суочени с проблемом учесталог вршњачког насиља у школи, у протекла три мјесеца само интензивирали рад на превенцији насиља тако што смо ангажовали ученике, чланове Ученичког парламента и вршњачке медијаторе, као водитеље радионица из програма ‘Школа без насиља’ за све ученике од шестог до деветог разреда. Након краће обуке коју су организовале педагогица и психологица, ученици су веома успјешно водили дискусију са својим вршњацима о томе како да се проблеми рјешавају без насиља и како да се у школи сви осјећају безбједно. Охрабрени добрим реакцијама ученика, дошли смо на идеју да одржимо трибину за ученике на којој бисмо отворено разговарали о томе како препознати и зауставити насиље међу ученицима“, казала је, на почетку, педагогица Тања Вујовић.

Трибину су водили Бошко Радовић, ученик осмог разреда и Лаура Лукић, Андреа Караникић и Луна Јовановић, ученице деветог разреда. Водитељи су успјели да одрже пажњу ученицима и да их добро осмишљеним питањима подстакну на дискусију, на изношење предлога за различите ситуације вршњачког насиља као и на дијељење сопствених искустава с вршњачким насиљем.

Водитељи су се посебно потрудили да објасне ученицима разлику између конфликта и вршњачког насиља и да разумију да је свима који учествују у насиљу потребна помоћ. Истакнута је и улога посматрача као неког ко може да га пријави и заустави али и да несвјесно учествује у насиљу, тако што снима телефоном, дијели снимак или чак бодри насиље.

Ево неких од акцената са трибине:

„Важно нам је било да ученицима пренесемо поруку да пријављивање насиља није исто што и тужакање, јер се много пута насиље не пријави из страха да нас не етикетирају као шпијуна или тужибабу. Неко треба да буде храбар и први пријави насиље и тако јасно поручи да насиље у школи никада није добро. Тако ће помоћи не само жртви насиља већ и ономе ко врши насиље, јер ће наставници или педагогица и психологица, с њим или њом, разговарати и пронаћи начин како да промијене понашање“, поручила је Лаура Лукић.

“Сви волимо да се шалимо у друштву својих пријатеља. Међутим, некада не можемо да будемо сигурни да ли се ради о шали или неко прикривено покушава да повриједи другог. Часто чујемо да се чак и физичко поврјеђивање оправдава шалом, што је потпуно погрешно. Треба помоћи ученицима да разумију да то није шала већ је то насиље. Кад год се двоумиш да ли се смију с тобом или теби и не осјећаш се добро због тога и ако се то понавља знај да је то насиље”, нагласила је Андреа Караникић.

“Када данас размишљамо о порасту вршњачког насиља међу дјецом морамо узети у обзир и то да је рецимо моја генерација, последња три разреда о којима смо маштали, провела, прво у потпуној изолацији, затим смо у школу ишли само са пола другова и другарица из одјељења, па је била онлајн настава и на крају часови од 30 минута. Све ово је на много начина утицало на наша осјећања и самим тим и на наше понашање. Сви смо били сконцентрисани на градиво а мање смо имали прилике да причамо о ономе што нас узнемирава. Чини ми се да се током пандемије повећало онлајн насиље јер смо сви више били пред екранима’’, казала је Луна Јовановић.

Бошко Радовић је изнио податке из анкете која је спроведена за ученике од шестог до деветог разреда о учесталости вршњачког насиља у овој школској години, истичући да је и даље најчешћи вид насиља међу ученицима вербално насиље а физичко насиље је мање присутно али се због очигледности чини да га има много чешће. „Мислим да је вербално насиље једнако лоше као и физичко, понекад и много теже жртву погађају ријечи и увреде него физички ударац. Зато поручујем свима да изброје макар до пет прије него изговоре увреду или омаловаже и понизе другу особу“, апеловао је Бошко на другаре.

О томе да је тема актуелна и важна говори и чињеница да је умјесто планираних 30, трибина трајала 60 минута, јер је било пуно питања и коментара ученика из публике.

„Ученици осталих разреда су данас час одјељењске заједнице посветили одјељењским и школским правилима, под слоганом: ‘Нека правила заживе!’ Правила доносе, на почетку сваке школске године, заједно наставници и ученици, међутим, често се на њих заборави и овом акцијом смо хтјели да их оживимо. Позвали смо ученике да размисле о постојећим правилима, да одаберу нека од њих и представе их на креативан и оригиналан начин. То може бити у различитим форматима: видео запис, реклама, анимација, дигитални цртеж, стих, плакат, музички запис, стрип, постер. Од пристиглих радова ћемо направити изложбу у холу школе”, казала је, на крају, педагогица Вујовић, закључујући да је само мали број ученика склон насиљу и да овим активностима желе да охрабре већину ученика која се не понаша насилно да позитивно утиче на своје другаре како би се искоријенило или макар свело на најмању могућу мјеру насиље у овој школи.

Izvor:https://barinfo.me/